KLJUC OD KUCE – mami i tati

Postoji ta prica koja kaze da cemo shvatiti svoje roditelje tek onda kada I sami budemo imali decu.

 Moji dragi roditelji kao I mnogi Jugosloveni odgojeni na posleratnoj recesiji I komunizmu, skromni ljudi odlucni u nameri da doprinesu svojoj drustvenoj zajednici, imali su tu neku ideju da osnuju porodicu po ugledu na one iz reklama za deterdzent. Vencali su se mladi, odmah posle fakulteta, godinu I deset dana kasnije na svet su doneli prvo dete, koje je cim je prohodalo I prestalo da piski u pelene dobilo sestru, mene… iako se tata u obe prilike proslavljanja prosirenja porodice po opsteprihvacenom drustvenom obrascu, izlozio nepotrebnom a opet znacajnom novcanom izdatku u svrhe dovodjenja do alkoholnog delirijuma sebe, kumove, bliske prijatelje, komsije I rodjake, bilo je I zlih jezika, koji su (iako to niko od njih nije trazio) svojim zivotima garantovali da je taj djir priredio od tuge a ne iz radosti…

Iako nisu dinastija, Delici su gajili kult alfa muzjaka usvojen iz patrijahalnog ekspozea pravoslavne vere, tako da smo starija sestra I ja postale razlog iz kog je La Familia nasu majku pocela da gleda sa podozrenjem a tatu sa sazaljenjem, a kada se rodila i mladja sestra, bord Donova La Familie je precutno I imolicitno razbastinio moje roditelje u drustvenom, materijalnom, emotivnom I svakom drugom smislu… jer se pojava XX hromozomskog para u genetskom materijalu nase porodice vekovima posmatrala kao teska aberacija. Prepusteni sami sebi takoreci outcastovani, moji roditelji su odlucili da nece prestati da se bore za nas…volela bi da kazem da im je bilo lako, ali usud, krajnje kreativan kakav ume ponekad da bude nije dozvoljavao da budu u dokolici I dosadi te je uvek pred njih stavljao izazove najrazlicitijih vrsta I stvarao okolnosti u kojima bi manje jakima I manje hrabrima sviralo za kraj utakmice.

Moje sestre I ja smo vaspitavane, unatoc opstoj predpostavci, krajnje demokratski, batine smo dobijale samo jedne od drugih, mada je Zoza umela da bude dovedena do ruba nervnog sloma usled nasih “nestasluka” retko je posezala za batinom  a Boza je vise verovao u drustveno-emotivnu sankciju kao metodu disciplinovanja nego li u primenu fizicke sile. Inace, po mom tati, najvaznja stvar koju roditelj treba da obezbedi detetu je obrazovanje, tako da je ta njegova opsesija za ucenjem prva asocijacija na detinjstvo, a – “Uci!”, “jesi naucila?” mantre za teranje zlih duhova lenjosti I prosecnosti, koje su izgovarane do u nedogled po cele dane.

Hercegovacko poreklo i diploma vojne akademije, samo su otezavali mom tati posao roditelja tri devojcice, starija sestra je vec sa 5. godina osvajala medalje u karateu, kada je njen prvi kimono dosao u kucu, to je bio dozivljaj propracen ekstazom koja se jedino moze uporediti sa dolaskom neke svete Hristove relikvije u crkvu Santa Maria Guadalupe u selu katolickih fanatika na zapadu Meksika. Tata je tom prilikom odrzao jedan od njegovih motivacionih govora koji me je inspirisao da do kraja dana stojim na jednoj nozi po ugledu na Brus Lija.

Sve smo radile I ucile na tezi nacin iz tatinog opravdanog straha od sistemskog utlacavanja zena, I mi smo odrasle spremne da na taj fenomen damo adekvatan odgovor.

Mama je bila zaduzena da nas snabdeva dnevnim kolicinama toplih obroka I tople majcinske ljubavi, I niko na svetu ne ume to da provajduje bolje od nje. Sada kada se prisecam nekih situacija ona mi najvise lici na pticu koja nikada ne izlazi iz gnezda I cvrsto pod krilima drzi svoje ptiće I stiti ih, cak I kad nema razloga, cak I kad nauce da lete…mamu je naravno nerviralo sto njene cerke treniraju karate, streljstvo idu na pecanje, to je pokusala da kompenzuje cipkanim kragnicama, lakovanim cipelicama, haljinicama, ali je ostajala porazena pred flekavim fronclama u koje bi se pretvarao svaki deo nase garderobe posle jedne jurke u parku. Mama je uvek bila u strahu da nam se nesto ne desi, plasila se mraka, plasila se stanovanja u prizemlju, plasila se da li smo ogladnele, ozednele,, da li nam je toplo, hladno, da li smo se potukle sa decom, da li nas je lopta pogodila u glavu, plasila se kad sednemo na biciklu, kad sedimo na stepenicama, kad smo u vrticu, kad smo na rodjendanu, nasa socijalizacija sa decom bi se zavrsavala tacno u trenutku kada “se upale bandere” to je bio znak da bi bilo bolje da se same uputimo kuci, nego da nas ona dovikuje sa terase, jer “noc je svacija”…

Ako cu da budem postena, a to je valjda poenta ovog teksta, ruku na srce, ja sam prilicno uticala na pojacanu pojavu nervoze I stresa kod mame. Umela sam da je pozovem u kancelariju kad sam sama kuci I da placem iz mozga kako me je strah, kako mi neko zvoni na vrata, kako je evo upravo neko usao u kucu itd. Naravno, mama bi u panici doletela kuci I smirivala me, vodila sa sobom na posao, kupovala cokolade I ostale sitnice koje kompenzuju njenu punu paznju I  moju razmazenost.

Mamina prevelika briznost se uvecavala na dnevnoj bazi geometrijskom proporcijom pocetkom rata, kada je tata zbog prirode posla I moralne obaveze morao da se prekomanduje na prvu liniju borbenog fronta, dubrovacko ratiste, negde oko cavtata… secam se koliko sam plakala, ne zato sto sam znala sta je rat, realno nisam imala pojma, ali sam sledila instinkt I osecala da je nesto jako lose, projektovala sam mamino ponasanje I njen strah. Koliko je situacija ozbiljna shvatila sam nesto kasnije, kad je mama prestala da krije uzasne snimke kojima su bile preplavljene tv stanice I izvestaji u dnevniku. Tatu smo vidjale retko, sto je legitimno, nije bio na pikniku vec u ratu, jednom u tri,cetiri meseca. I secam se da je jedan debil u skoli iz mog razreda raspricao svima kako je nas tata ostavio I kad god je mogao unosio je svoju sociopatsku facu u moju sicusnu I sakrivenu iza debelih naocara I prosiktao kroz zube “kopile”. Ja sam plakala jer pod 1. nisam znala sta je kopile, pod 2. nisam znala da li nas je tata stvarno ostavio, pa mama krije od nas, desavalo se nekoj deci iz skole I to je bio realan strah.

Zivot je ispunjen raznim situacijama lepim I ruznim, sastajemo se rastajemo, odlazimo, dolazimo, odlaze nama, vracaju se.. ili ne….odredjeni zvuk, svetlost, miris, muzika…mogu da probude odredjene reminiscencije u nama I ozive neke trenutke koji su davno prosli, prizove one koji su otisli da se vrate, bar u taj jedan jedinstveni trenutak blagoslova kad nadigramo realnost I svoju svest I prozivimo iskustvo iza stvarnosti.

Igra koincidencije I okolnosti dovela je mog tatu na prozor ucionice II-7 pred kraj drugog casa prepodnevne smene, vratio se! I nije imao kljuc. Stajao je pred prozorom, nije imao nameru da prekine cas, pa je cekao da zvoni za kraj, upravo sam se bila udubila u grickanje olovke, kada me je drugarica koja je sedela iza mene prodrmala za rame I rekla “Ceco, eno ti ga tata”….

…..Ja ne mogu da se setim koje je boje bila moja maturska haljina, ne secam se cak ni svoje prve simpatije, ne secam se da sam imala omiljeno cebence ili medu… ali se secam tog trenutka, kada sam ustala sa stolice I krenula ka prozoru,…kada je video da ga vidim…. usta su mu se iskrivila u siroki I najtuzniji osmeh na svetu, onda dubok uzdah I cuveno “sine” spustio je smb ranac sa ramena na pod I pruzio ruke ka prozoru, ja sam izletela kroz taj prozor kao furija I vec u sledecem trenutku bili smo u zagrljaju kao da grlimo sebe same,, grabila sam rukama njegove kao kada se davljenik grabi za vazduh ili sakat za drvenu protezu. Njegova maskirna uniforma mirisla je na mesavinu ulja za ciscenje pistolja, baruta i znoja, kada se taj miris setao kroz hodnike naseg stana u nasim zivotima je sve poprimalo veci smisao. Svemu smo se dale posvetiti u potpunosti bez straha i bez osvrtanja preko ramena na svaki sum, jer taj miris je nagovestavao njegovo prisustvo i ja sam verovala da rasteruje sve zle duhove i ljude. Vec je zvonilo za kraj casa i deca su pohuljala u dvoriste na veliki odmor, tata me je spustio na zemlju i dobro pogedao, zagrlio jos jednom i skinuo mi kljuc od kuce koji sam nosila oko vrata na ljubicastoj pertli, prisla nam je moja uciteljica i rekla da mogu da idem kuci ako hocu, obzrom na okolnosti, tata mi nije dopustio, poljubio me je i otisao. Tek kada se udaljio i kada se njegova maskirna uniforma utopila u zeleni pejzaz, pocela sam da placem, od srece ili od uzbudjena, ne znam a valjda je i svejedno…  posle toga smo se jos mnogo puta rastajali i sastajali, ali ovaj dogadjaj mi se cesto premotava pred ocima i u najsrecnijim trenutcima taj njegov osmeh ispod prozora ucionice, baca senku na sve sto mi se dogodilo i na sve sto cu tek preziveti u nekom „sutra“.

Kazu, nista ne zblizava ljude jace od zajednicke nesrece, nas cetiri smo bile u obrucu te nesrecne okolnosti da moramo da budemo same u gradu u kome nikoga nismo imale da „nam se nadje“, trzale smo se na svako oglasavanje telefona, jer smo strepele kakve su vesti i sta bi ko mogao da nam javi. Spavale smo zajedno u maminom i tatinom krevetu i uspavljivale smo se pricama o maminom i tatinom detinjstvu, o tome kako su se upoznali, kako su se vencali….i mama je strpljivo iz veceri u vece ponavljala price o tati i njoj, a mozda je nju to smirivalo cak i vise nego nas.

Strah, samoca, iscekivanje ali i neopisiva roditeljska ljubav obelezili su moje detinjstvo, jer Boza se vratio da ostane kada sam ja upisala fakultet, a otisao je kada sam upisala prvi osnovne…to je rupa nesaglediva i nepremostiva posred moje licnosti koju nikada do kraja nisam prebolela i prevazisla, koja boji sve moje odnose sa svima koje sam ikad srela u metalnu boju straha od rastanka i kraja.

 

Mislim da je ono sto sam htela da kazem…divim se svojim roditeljima, jer kada se osvrnem unazad…vidim nesto sto meni ne bi poslo za rukom, vidim jedno veliko ne odustajanje i borbu, neustrasivost!

Bravo!Dragi roditelji, uspeli ste! Verujem da ste se boljem nadali, potencijalno smo mogle da postignemo vise I bolje, ali ko nije….i na kraju dana, svi se pokrivamo istim pokrivacem od neba i nikom nije bitno sta ima, vec koga ima, a mi imamo nas!

OPORAVAK PRIVREDE – BOCA SA KISEONIKOM

O oporavku privrede se mnogo I lepo priča još od početka recesije koja je u talasima potapala našu ekonomiju, a mi smo bili tek toliko snalažljivi da između dva talasa udahnemo malo vazduha… još uvek držimo dah I čekamo tu bocu sa kiseonikom koja je u rukama MMF-a.

Sada kada smo svi evidentirali sedmovalentnu ujudurmu da je “kriza zapravo naša šansa” za sticanje bolje pozicije u ekonomskoj utakmici , ne nalazim satisfakciju u izražavanju kritike niti u pozivanju na nečiju odgovornost – to je ipak omiljeni posao političara – ali takav aforizam može da ima samo mediokritetsku predispoziciju.

Problem je što mi sebi više ne smemo da priuštimo osrednjost I lenjost, nepotizam, korupciju, personalne ambicije I ostale socijalne malignitete.

Mi moramo da se pregrupišemo, bolje organizujemo, zasučemo rukave I izađemo iz političkog okvira skovanog od legure koalicionih dogovora.

Prevazilazeći lične ambicije I političke interese morali bi da pozicioniramo Vladu u funkciju društva a ne pojedinačnih partija I trenutnih koalicija. To je formula koja bi vrlo brzo dala dobre rezultate, jer bi napravila prostor za dolazak novih ljudi i svežih ideja.

No ipak, čeka nas težak I nezahvalan posao, izlazak iz krize je moguć samo uz konkretne mere za reindustrijalizaciju zemlje, povećanje izvoza, planom za podsticanje razvoja poljoprivrede I sektora malih I srednjih preduzeća.

Mišljenja sam da se program za oporavak treba odvijati udvojeno, kroz mere za rasterećenje privrede I mere za razvoj privrede. Pri čemu se prva grupa mera odnosi na smanjenje poreza I doprinosa na zarade, plaćanja PDV po realizaciji fakture, redukciju Ili ukidanje određenih taksi npr. za zauzeće javnih površina, gradsko građevinsko zemljište, naknada za šume I druge. Kada su u pitanju mere za razvoj privrede, neophodne su  nam niže kamatne stope I duži rokovi otplate, unapređenje infrastructure kroz javno-privatno partnerstvo, subvencionisanje strateških izvoznih proizvoda, stabilan I realan kurs bez većih oscilacija, oštre sankcije za nepoštovanje rokova plaćanja, podrška početnicima u biznisu kroz razne vrste subvencija u prve dve godine rada.

Povlačenjem nepopularnih a opet neophodnih poteza, nadam se da  nezrelost naše demokratije neće biti izmanipulisana demagogijom I da onaj ko se zatekao u trenutku nastajanja štete I pritrčao da pomogne, neće biti optužen za uzrokovanje iste.

konferencija 02.03.2012.

 

Pozivamo Vas na PRVU BEOGRADSKU KONFERENCIJU O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI, koja ce biti odrzana u petak, 2. marta 2012. godine, u velikoj sali Gradske uprave Grada Beograda, Trg Nikole Pasica br. 6, sa pocetkom u 9:30 casova, na temu:

 

“RAZVIJANJE LOKALNIH MEHANIZAMA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

GRADA BEOGRADA“

 

Konferencija ce biti odrzana u organizaciji Komisije za rodnu ravnopravnost grada Beograda Gradske uprave, pod pokroviteljstvom Privredne komore Beograda, Udruzenja Klub prvih zena i organizacije UN Women.

U okviru drugog panela, ucesnici konferencije bice u prilici da vide primere dobre prakse kada, je rec o uspesnim modelima rada gender mainstreaming Grada Beca. O ovome ce govoriti: Ursula Bauer, Head of gender mainstreaming department, City of  Wienna i Martina K. Sommer, Officer at Department for the Promocton Coordination of Womans Issues, City of Wienna.

U prilogu Vam dostavljamo: Program konferencije i prijavni list. Rok za prijavu je sreda, 29.02.2012.godine. Prijavni list poslati na e mail adresu: klubprvihzena@kombeg.org.rs

Srdacan pozdrav,

Sandra Milenkovic, dipl. ekonomista i Natasa Grgur, dipl. ekonomista

tel: +381 11 3616 328

fax: +381 11 3618-003

e-mail: klubprvihzena@kombeg.org.rs

DEKLARACIJA

Polazeći od Ustava Republike Srbije koji proklamuje načelo ravnopravnosti polova, odnosno  jemči ravnopravnost žena i muškaraca u cilju razvoja politike jednakih mogućnosti;

Polazeći od Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji (u daljem tekstu:Nacionalna strategija) koja predstavlja prvi korak ka poboljšanju položaja žena i uvođenju rodne ravnopravnosti („Službeni glasnik RS“, broj 15/09);

Izražavajući privrženost duhu i normama Univerzalne dekleracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima , 

U skladu sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije za period od 2010. do 2015. godine i ciljevima postojanja Udruženja „Klub Prvih žena“,  a na osnovu odredaba Statuta i Programa Udruženje „Klub Prvih žena“, dana 22. novembra 2011. godine donosi

DEKLERACIJU

O UNAPREĐIVANJU RODNE RAVNOPRAVNOSTI

U REPUBLICI SRBIJI

1. Udruženje „Klub Prvih žena“ podržava primenu svih propisa koji predstavljaju normativni okvir za poboljšanje položaja žena u Republici Srbiji, i to:  Akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine („Sl. glasnik RS“, br. 67/2010), Nacionalnu strategiju Srbije za pristupanje EU, Strategiju za i smanjenje siromaštva, Nacionalnu strategiju privrednog razvoja Srbije za period od 2006. do 2012. godine, Nacionalnu strategiju za mlade, Strategiju regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007-2012. godine, Strategiju razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji, Strategiju razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji, Nacionalnu strategiju za prevenciju zaštite dece od nasilja, Strategiju razvoja socijalne zaštite u Republici Srbiji kao i Nacionalnu strategiju održivog razvoja za period od 2009. do 2017. godine.

2 Konstatujemo da je diskriminacija prisutna  u oblasti ostvarivanja prava na rad, prilikom planiranja porodice i odsustvovanja sa posla radi nege deteta, nedovoljnoj dostupnosti rukovodećih i najviše plaćenih poslova,nejednakih zarada na istim radnim mestima,neravnopravnom pristupu obrazovanju.

3.Udruženje „Klub Prvih žena“ se zalaže za izradu sistemskih, institucionalnih i razvojnih rešenja za ostvarivanje politike jednakih mogućnosti u različitim aspektima života žena, pa u tom smislu i za donošenje zakonskih propisa koji će raditi na poboljšanju položaja zaposlene žene – majke, kao i na stvaranju uslova za primenu istih, čime bi se obezbedio okvir za praćenje i evaluaciju, a samim tim i kvalitet preduzetih aktivnosti i ostvarenih ciljeva propisanih novim propisima.

4.Udruženje „Klub Prvih žena“ se zalaže za poboljšanje ekonomskog položaja žena uvođenjem politike jednakih mogućnosti,  boljeg korišćenja ženskih resursa i stvaranja sistemskih preduslova za politiku jednakih mogućnosti u ekonomiji; radi podsticanja zapošljavanja, ženskog preduzetništva i samozapošljavanja; smanjivanja ekonomskih nejednakosti koje su posledica višestruke diskriminacije, kao i jačanja kapaciteta svih aktera u privredi i društvu za otklanjanje rodne diskriminacije. Zagovaranje uvođenja stimulativne poreske i finansijske politike za podsticaj ženskog preduzetništva.

5.Udruženje „Klub Prvih žena“ pruža podršku povećanju učešća žena u procesima odlučivanja, radi povećanja učešća u predstavničkim telima na svim nivoima: u izvršnim organima vlasti, na rukovodećim mestima, u državnoj upravi i javnim službama.  Iako je položaj žena u Republici Srbiji u procesu odlučivanja na zavidnom nivou, neophodno je i dalje raditi na institucionalizaciji mehanizama za ravnopravnost polova i aktivno uključivanje u procese odlučivanja, a sve to radi jačanja kapaciteta institucija podizanjem svesti i znanja o rodnoj ravnopravnosti u političkom i javnom životu.

6.Udruženje „Klub Prvih žena“ pruža punu podršku ostvarivanju rodne ravnopravnost u obrazovanju i to na svim nivoima obrazovanja i u svim obrazovnim profilima, kao i podrsku za razvoj posebnih programa i pomoci  za bavljenjem naucnim radom i  vecim opredeljenjem zena za naucnu i univerzitetsku karijeru.

7.Udruženje „Klub Prvih žena“ podržava preduzimanje svih mera radi  prevencije i suzbijanja svih vidova nasilja nad ženama i obezbeđivanje sveobuhvatnog sistema zaštite za žene žrtve nasilja.

8.Udruženje „Klub Prvih žena“ se zalaže za poboljšanje zdravlja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti u zdravstvenoj politici, a sve u cilju: očuvanja i unapređivanja opšteg zdravlja žena; obezbeđivanja dostupnosti kvalitetne zdravstvene zaštite za žene; jačanja kapaciteta zdravstvene zaštite; povećanje učešća žena u odlučivanju o zdravstvenoj politici

9.Udruženje „Klub Prvih žena se zalaže za uklanjanje rodnih stereotipa u sredstvima javnog informisanja i promocija rodne ravnopravnosti u cilju uspostavljanja rodne jednakosti u sredstvima javnog informisanja i eliminisanje govora mržnje.Podizanje obima vidljivosti žena povecanjem njihovog prisustva u medijima.

10.Udruže nje „Klub prvih žena“ će kroz različite oblike svojih aktivnosi raditi na ostvarenju zadatih ciljeva oslanjajući se na Nacionalnu strategiju posebno u delu afirmacije ŽENSKOG PROFESIONALNOG I LIDERSKOG POTENCIJALA.

11. Udruženje „Klub prvih žena“ se snažno zalaže za:

• promovisnje  profesionalnog napretka žena kroz sve faze njihove karijere, od potencijala kroz mentorstvo,edukaciju i umrežavanje do liderstva.
• promovisanje održivog puta profesionalne karijere za sve žene , a posebno nezaposlene i žene sa invaliditetom, kroz širenje informacija o inovativnim najboljim praksama.

12. Udruženje „Klub prvih žena„ izražava očekivanje da će i druge institucije i državni organi  biti posvećeni daljem poboljšanju položaja žena u Republici Srbiji.

Predsednica

Udruženja „Kluba prvih žena“

Ivana Zeljković

Polozaj zena u Srbiji, istrazivanje newsweek-a ? ili !

Na osnovu izvršenog istraživanja nedeljnika Njuzvika (org.“Newsweek“) o položaju žena u 165 zemalja sveta, Srbija je zauzela 145. mestu po kvalitetu života i ekspanzivnosti prava žena.

Istraživanje je izvršeno na osnovu podataka dobijenih iz pet oblasti: pravosuđe, zdravstvo, obrazovanje, ekonomija i  politika. Kako bi se dobio krajni rezultat, svaka od oblasti je ocenjena ocenom od 0 (najlošija) do 100 (najbolja). Cilj istraživanja je da se napravi svetska lista o napretku žena, koja pokazuje ne samo gde žene uživaju relativnu slobodu i zaštitu svojih prava već i gde još uvek ima nedostataka.

Kompletna metodologija i lista podataka iz navedenih oblasti koja je razmatrana, je prevedena na srpski i u prilogu ovog Zaključka. Nedeljnik „Njuzvik“ je u svom istraživanju naveo izvor podataka, od kojih su, sledeći: Fond UN za prava žena, Svetski ekonomski forum, Svetska banka i drugi (cela lista u prevodu metodologije).

Prema ovom istraživanju Island je najbolja država, a Mauritanija je najgora za život žena.

Srbija se nalazi na samom dnu država po kvalitetu života i poštovanju prava žena. „Njuzvik“ je ocenio Srbiju a nije imao ekonomske podatke. Stoga, posle sabiranja ocene iz ove i drugih oblasti koje su analizirane, Srbija se našla među najgorim državama. Posle detaljne analize upotrebljene metodologije, za naš plasman, mapiran je direktan propust u konačnom obračunu svih oblasti, jer po pravilima upotrebljene metodologije, iz oblasti ekonomije „Njuzvik“ nije imao nikakve podatke o našoj zemlji – a u to polje upisana ocena nula. Srbija, kao jednina zemlja za koju nisu mogli da se dobiju ekonomski podaci, nepravedno je, znatno niže rangirana.

Tako se Srbija našla među državama u kojima su uslovi života za žene najgori na svetu, a koje mahom čine afričke i one sa većinskim stanovništvom muslimanske veroispovesti, u kojima je ogroman procenat silovanja, sklopljenih brakova sa maloletnicama, u kojima su abortusi zabranjeni, gde je zabranjeno da žena poseduje kuću ili kola…Sa druge strane, po „Njuzviku“ Srbija ima jako visoke ocene u oblasti zakona koji štite žene (82,8), zdravlja (86,7), obrazovanja (96,4), po kojem smo u svetskom vrhu, dok je zastupljenost žena u politici najniža (44,2), ali se uklapa u evropski prosek.

Ako smo već sigurni da ne zaslužujemo da budemo na 145. mestu od ukupno 165 zemalja, malo ispod Saudijske Arabije i mnogo ispod  Makedonije i Albanije, postavlja se pitanje gde smo stvarno? Da li je realno da Makedonija bude na 15. mestu po kvalitetu života žena, zbog standarda po kom je mnogo ispod Belgije, koja se recimo našla na 18. mestu po uslovima života za žene. Na listi najboljih nema Slovenije, a ni Hrvatske, iako i one beleže bolji standard od Makedonije. Sve eks-Ju republike su ispred Srbije, a zanimljivo je da se Albanija nalazi na 21. mestu, u samom vrhu zemalja u kojima su odlični uslovi za život žena.

Po položaju žene u Srbiji se ne razlikuju mnogo od stanovnica EU.

Na rukovodećim mestima žene iz Srbije su čak brojnije od Evropljanki, o čemu svedoči broj uspešnih poslovnih žena. Tako je u EU svega tri odsto žena na vodećim pozicijama u privredi, a u Srbiji čak 14,3 odsto. Na ključnim menadžerskim pozicijama, u upravnim i nadzornim odborima je 14 odsto Srpkinja, dok je, recimo, u Nemačkoj ovaj broj pet puta niži. Ipak, nivo zaposlenosti žena u EU iznosi 62,5 odsto, a u Srbiji 44 odsto, dok je problem sa platama isti bez obzira na granice – u EU žene zarađuju 17,8 odsto manje, a u Srbiji 16 odsto manje od muškaraca. Što se tiče žena u političkom životu tu smo najslabiji. I dok članice EU imaju 25 odsto pripadnica lepšeg pola u parlamentima, Srbija ima 12,5 odsto poslanica. Porodično nasilje je i dalje u porastu, a samo za prvih šest meseci ove godine ubijeno je 28 žena. Žene u Srbiji čine i većinu nezaposlenog stanovništva.

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji su sprovedene izmene određenih zakona koji su sada mnogo više na strani žena. Promenjen je Porodični zakon, donet je Zakon o ravnopravnosti polova,promenjen je Izborni zakon, pa je danas fiksiran broj žena u parlamentu, doneta je Strategija za sprečavanje nasilja u porodici, ali u praksi njihovo sprovođenje ne ide lako. U Srbiji žene imaju podjednako pravo na obrazovanje, ali ga vrlo često same prekidaju u nekom periodu života zbog nemogućnosti istovremenog školovanja i vodjenja brige o porodici. Što se tiče poslovne klime za žene, muškarci su u boljem položaju  Često se daje prednost kandidatima muškog pola pri zapošljavanju, isto tako muškarci često imaju veće plate za isti posao. U tom smislu žene trpe diskriminaciju koja dolazi do izražaja kada je u pitanju trudnoća i odsustvovanje sa posla radi formiranja porodice. Kada su u pitanju zakoni, u njima nema nikakve polne diskriminacije i na papiru je predviđena zaštita žena od nasilja, a to u praksi ne funkcioniše kako bi trebalo.

Ako je nešto bila dobra posledica samoupravljanja koje smo imali, to je činjenica da je postojao „ključ“ i da se vodilo računa da žene budu zastupljene. Tačno je i da u Srbiji, što se obrazovanja tiče i mogućnosti da se ženska deca obrazuju, nikada nije bilo problema niti razlike. Žene su, pokazalo se na ovim prostorima, bolji đaci. To jeste jedna stvar koja je dobra, ali mi smo na ostvarivanju neke prave ženske pozicije zaostali.

Prema mišljenju, radne grupe, žene se na pojedinačnom nivou bore za svoju poziciju od slučaja do slučaja. Većina uspešnih žena, na pitanje kako žive, odgovaraju da im je dodatna aktivnost donela kuluk, jer se od njih zaista očekuje sve! Žena ne može da bude samo finansijski ili politički profesionalno moćna. Od nje se očekuje da dobro izgleda, da brine o porodici, da bude majka. Još uvek postoji problem diskriminacije žena koje nemaju porodicu, nisu se udale i nemaju decu, jer ih doživljavaju kao da imaju neku manjkavost. Gotovo pežorativno se kaže: „Pa dobro, ona nema decu, ali se posvetila karijeri“, štose tretira kao neki ozbiljan hendikep kao da ta žena karijerom kompenzuje svoj nedostatak i da to nikako ne može da bude njena odluka. Dok se za uspešnog muškarca u srednjim godinama sve to isto ističe kao vrlina pa se kaže „oženjen je strukom“. Paradoksalno je da su  1995. godine pa i kasnije u Americi žene bile daleko obespravljenije po položaju u odnosu na žene u Srbiji!

Hello world!

Welcome to WordPress.com. After you read this, you should delete and write your own post, with a new title above. Or hit Add New on the left (of the admin dashboard) to start a fresh post.

Here are some suggestions for your first post.

1. You can find new ideas for what to blog about by reading the Daily Post.
2. Add PressThis to your browser. It creates a new blog post for you about any interesting  page you read on the web.
3. Make some changes to this page, and then hit preview on the right. You can always preview any post or edit it before you share it to the world.